PALACE SUITE

Zgrada Terni-Dei Rossi

Lepa, velika, bela, raskošna:  takva je zgrada Terni-Dei Rossi kad se, gledaju?i prema ulici Via Mazzini, posmatra iz ulice Via Dante, u visini trga Piazza della Repubblica.

Svojom masivnoš?u i sve?anim dekorom isti?e se me?u skromnijim zgradama u ulici; njeni se skladni volumeni, staklene površine, preobilni ornamenti u Art Noveau stilu i orijentalne kupolice ?ine neobi?nima, gotovo drskima u pore?enju sa impozantnim eklekti?kim zgradama na trgu: zgradom osiguravaju?eg društva Riunione Adriatica di Sicurtà i zgradom štedionice Cassa di Risparmio del Friuli Venezia Giulia. 

Ova dva zdanja koja ome?uju trg, projektovana od strane puno poznatijih arhitekata, izgra?ena gotovo istovremeno, a karakteriše ih stil koji je bio po ukusu publike iz 19. veka: kompaktna struktura i pseudoklasicisti?ke dekoracije, koje su bile obavezan izbor, budu?i da su ta dva zdanja bila namenjena predstavništvima prestižnog osiguravaju?eg društva i filijale be?ke banke.

Nasuprot njima, zgrada Terni - Dei Rossi koju je 1906. godine projekovao trš?anski graditelj Romeo Depaoli, po narudžbi Augusta Ternija, predstavlja izvanredan primer onog istog floralnog stila koji se pojavio kao simbol pobedni?kog, nadom ispunjenog, optimisti?kog otvaranja moderni najpreduzetnijeg gra?anskog staleža po?etkom dvadesetog veka.

U istom je periodu veliki milanski arhitekt Giuseppe Sommaruga projektovao spektakularnu zgradu Filodramatike (današnjeg bioskopa „Ambasciatori“), ?ija su karakteristika tako?er naturalisti?ki ženski aktovi uz vijugavu dekoraciju u Art Noveau stilu; Max Fabiani je u grad donio elegantan i racionalan stil svog mentora Otta Wagnera, a Giorgio Zaninovich, tako?er u?enik wagnerovske škole – neke je zgrade u ulici Via Commerciale obogatio maštovitim, ponekad iznena?uju?im tuma?enjem secesije.

Wagnerovska igra punog na praznom i vanjski omota? zgrade koji naizgled nestaje gube?i se u velikim staklenim površinama mezanina i prizemlja (koji su imali komercijalnu namenu) su samo dve karakteristike nekih od najlepših trš?anskih Art Nouveau zgrada: zgrade casa Bartoli na adresi Piazza della Borsa 7, koju je projektovao Max Fabiani (1905. godine) i casa Polacco, još jednog dela Romea Depaolija, na adresi Corso Italia 22 (iz 1908. godine). 

Eksterijer zgrade Terni - Dei Rossi ipak predstavlja izražajniju dekorativnu kompoziciju, koja objedinjuje tri odvojena korpusa što zajedno ?ine zdanje, svaki sa svojim ulazom: u ulici Via San Nicolò, u ulici Via Dante i u ulici Via Mazzini.

Što više gledamo to zdanje, to nas više osvaja bizarni sklad koji stvaraju tako heterogeni elementi: ornamenti s biljnim motivom, dekorisane konzole na koje se oslanjaju manje ili više izbo?eni balkoni, medaljoni, kipovi, balustrade i železni ornamenti koji se isti?u na belom kamenu i, na kraju, dašak hirovite egzotike: visoko u uglovima, oslonjene na stubi?e, nalaze se male kupole, inspirisane indijskom arhitekturom.
 
Ova prekrasna vanjština, koja je nedavno temeljnom restauracijom u potpunosti došla do izražaja, skrivala je nedostatak koji je Depaolija izložio brojnim kritikama: nekoliko godina nakon dovršetka radova glavni je ulaz u ulici Via Dante zatvoren te je foaje prenamenjen u menja?nicu zbog njegove slabe iskoristivosti. Naime na visini mezanina jedino stubište, koje je bio spojeno sa tim foajeom, nastavljalo se na stepenice koje vode prema ulazu u ulici Via San Nicolò, a koje su bile jako uske i neproporcionalne u odnosu na dimenzije zgrade.
 
Ipak, nije istina, kako se pri?alo, da je Romeo Depaoli, shrvan kritikama koje su se sru?ile na njega, oduzeo sebi život: nesretni je Depaoli umro od posledica bolesti u ?etrdesetoj godini života, deset godina nakon što je projektovao zgradu; samoubistvo je po?inio naru?itelj i vlasnik zgrade, Augusto Terni, i to navodno iz romanti?nih razloga.

Unutrašnja dispozicija prostorija nije uskla?ena sa elegancijom vanjštine: ve? su u fazi gradnje stubišta menjana nekoliko puta, kako bi se što bolje iskoristili poslovni prostori u prizemlju, zbog ?ega je žrtvovan glavni ulaz u ulici Via Dante (nedavnom restauracijom vra?ena mu je izvorna funkcija); blok zgrade u ulici Via Mazzini, koji je izgra?en poslednji, tako?e ima usko stubište i skroman ulaz. Zainteresovanost za komfort modernog života vidi se i u postojanju lifta, koji je predvi?en od samog po?etka.

Ono što na zgradi najviše iznena?uje, a što je izašlo na videlo usled nedavno dovršenih radova na restauraciji zgrade, jest originalnost tehnike gradnje, koja kombinuje tradicionalne elemente (fasadni zidovi od kamena, unutrašnji zidovi od kamena i opeke) i za to razdoblje inovativne metalne elemente. Gra?evina je oja?ana ?vrstim gvozdenim stubovima; me?uspratne konstrukcije nižih etaža (gde je optere?enje ve?e) za nosivi element imaju metalne ramove, dok su od tre?eg sprata naviše izra?ene od klasi?nih drvenih greda (oja?anih malim svodovima u opeci).

I materijali za izradu fasade korišteni su u skladu s najnovijim trendovima tog vremena: samo je zid prizemlja prekriven plo?ama od belog kamena, dok je na višim etažama korišten vešta?ki kamen (smesa cementa i kamenog agregata) za fasadu, balkone i ornamentalne elemente. Restauraciju, koju je naru?ila porodica Dei Rossi u ?ijem je vlasništvu objekat od 1948. godine, nadgledala je i vodila arhitekta Marion Palla.

PROJEKAT

Istorija  i elegancija u srcu istorijskog jezgra grada Trsta: više prostora, više tišine, više privatnosti. Odluka da se ovdje smesti elegantna rezidencija, jedinstvena u okviru hotelijerske ponude grada, uslovljena je posebnom lokacijom zgrade, na uglu koji ?ine ulice Via Dante i Via San Nicolò, dve elegantne peša?ke ulice u samom centru Trsta, dvesta metara od mora, na zaista luksuznom položaju.

Arhitekta Ana Joki? odmerila je prostore i opremila interijere vode?i se idejom da stvori prave apartmane, u kojima bi se gost ose?ao kao kod ku?e, ali koji bi istovremeno odisali atmosferom i privla?noš?u koje su tipi?ne za boravak u hotelu: idealno rešenje za poslovna putovanja ili turisti?ke boravke.

Tonovi sive oboga?eni detaljima jarkih boja, stil i elegancija sa smelim akcentima, kombinacija klasi?nog ukusa i modernih tehnologija, rezultat su timskog rada u koji su se uklju?ila vode?a preduze?a iz hotelijerskog sektora.

Osmišljen za sve koji dolaze u Trst, bilo na samo jedan dan ili duža vremenska razdoblja, Palace Suite nudi 16 elegantnih i komfornih apartmana, od porodi?nog apartmana (Family Suite) sa dve spava?e sobe, preko raznih verzija klasi?nog apartmana (Classic Suite) s jednom spava?om sobom, do prostranog, svetlom ispunjenog studio apartmana (Studio Suite).
Na svakom spratu prevladava po jedna boja, kao li?ni pe?at za one koji žele odabrati smeštaj u skladu s vlastitim stilom života, što je opet tema koju je dalje obra?ivao umetnik kojem je povereno stvaranje dela kojima je okarakterisan svaki od apartmana.

Odluka da se niz originalnih dela, stvorenih posebno za ovu rezidenciju, naru?i od upravo od lokalnog umetnika Fabia Fonde, nastavak je svojevrsne tradicije: kulturni razvoj Trsta podržao je srednji stalež inteligentnih preduzetnika, koji su bili otvoreni za novine te su, povezuju?i legitimne ekonomske interese s ljubavlju za lepotu i prestiž, obogatili grad privatnim rezidencijama i javnim zgradama (kao što su na primer pozorište Verdi, stara burza i zgrada Tergesteo).

U slu?aju zgrade Terni - Dei Rossi moderno je mecenstvo dalo za rezultat do u detalje razra?en projekat interijera i zaista jedinstvene dekorativne elemente.

Trst danas zovu gradom nauke jer je on sedište brojnih institucija i centara me?unarodnog zna?aja.
Zbog toga je odabir pao na umetnika koji se bavi digitalnim stvaralaštvom.

Palace Suite ima ?etiri sprata, a na svakom od njih nalaze se ?etiri apartmana. Svaki je sprat obeležen jednom bojom i jednom temom: na drugom je spratu zelena boja povezana s temom arhitekture, na tre?em je ljubi?asta vezana uz nakit, na ?etvrtom spratu je crvena boja spojena s teksturama, a peti je sprat sav u crno-beloj kombinaciji i posve?en elementima (vodi i kamenu).
Sva su dela ostvarena digitalno, uz pomo? razli?itih instrumenata (ra?unar, skener, tablet ra?unar), a zatim štampana na platnu i montirana na ramove. Odluka da se izbegne koriš?enje vidnog okvira proizašla je iz želje da se omogu?i savršena integracija izme?u umetni?kog dela i zida.